Победу иконопоштовалаца Православна црква слави сваке године - прве недеље Часног поста. Ово славље почело је од патријарха цариградског Методија, када је марта 843. свечано проглашено васпотављање светих икона, у време царице Теодоре и сина јој Михаила Трећег. Названа је та недеља - Недељом Православља, за спомен победе православне вере, православног исповедања над јеретичким заблудама и земним мудровањем. То је та здрава вера, чиста и непроменљива вера, какву је дао Господ Исус Христос, предао какву су проповедали Његови апостоли, потврдили свети мученици, вера како су је изложили васељенски сабори и разјаснили Свети Оци. То је наша светосавска вера, која је давала могућност народу нашег да буде у благодатној вези са Богом и са свима светима и преко које је добијао неодољиву моралну снагу да брани своју независност и самосталност, своју душу и свој образ, да брани своју Светосавску цркву и своју државу. "Род људски на земљи није друго до најсавршенији иконостас Божји. Овај свет, сви светови, ова васиона, све безбројне васионе и јесу величанствени храм Божји, а људи - иконостас тога храма. Јер је сваки човек посебна икона Божја, посебна слика божја, посебно обличје Божје", пише о. Јустин. Зато је и дат живот човеку, да потпуно себе обоголичи, "имала себе у савршену свету икону Божју". И Господ Христос је дошао у свет, постао човек, да у човеку васпостави и обнови лик Божји, икону Божју, образ Божји. Не само то, Господ Христос је Својим оваплоћењем, Својим рођењем, благоизволео описати Себе, уобличити Себе, уоквирити Себе у тело људско, те на тај начин постао видљив лик, видљива икона Бога невидљивога, а што и апостол Павле афирмише: "Који је обличје Бога што се не види" (Кол 1, 15).
Термин "орден" настао је од речи хордо што значи ред, а назван је тако по витешком редовима средњег века. Такође, орден се јавља joш у другом веку пре наше ере под називом фалера, одакле и потиче назив за проучавање и сакупљање ордења - фалеристика. У то време то су биле металне плочице округлог или елипсоидног облика, украшене, орнаментима и фигурама, а ако их је било више, низане су на кокжни ремен, што бисмо у данашње време назвали "орденском граном".
Сврха ордена некада, као и данас, јесте да потврди да је његов носилац на неки начин задужио државу или владара.
Први српски орден - Таковски крст установио је Михаило Обреновић 22. маја 1865. године за време своје друге владе и додељиван је за заслуге стечене у борби за независност и ослобођење и као такав уручиван је све до 1903. године. Такође, уговором између Србије и Црне Горе од 23. септембра 1866. године, првенствено црногорски Орден Данила I, додељиван је за јунаштво на бојном пољу, усвојен је у целокупној Србији. Након тога краљ Милан Обреновић, 23. јануара 1883. године установио је за изузетне услуге за краљевску кући Орден белог орла. Први и други степен овог ордена имају и орденске звезде од злата и ситних кристала, а Орден белог орла са брилијантима и другим камењем чува се у фондацији Смитсонијан у Вашингтону. Међу најлепше светско ордење свакако спада Орден Милоша Великог који је 17. децембра 1898. године установио краљ Александар Обреновић. Медаљон виси на круни Немањића, израђеној од злата и украшеној драгим камењем и перлама од зелено-плаво-белог емајла.